U Atlantiku je objavljen esej koji pruža argumentaciju za reparacije i sažima se u:
'Two hundred fifty years of slavery.
Ninety years of Jim Crow.
Sixty years of separate but equal.
Thirty-five years of racist housing policy.
Until we reckon with our compounding moral debts,
America will never be whole.'
Esej daje uopšten pregled situacije u kojoj se crnačka populacija nalazila nakon ukidanja ropstva - mnogi crni farmeri su ostali u stanju kmetstva prema nekadašnjim robovlasnicima koje je zakon i dalje favorizovao, naročito na Jugu. Činjenica da je većina crnačke populacije bila neobrazovana iskorišćavali su i belci i lokalne ili državne vlasti da ih na prevaru uvode u dugove i na kraju im oduzmu imovinu.
Kroz priču o Klajdu Rosu objašnjava sve prepreke sa kojima su se crnci u SAD (ne u svim državama podjednako) suočavali od kraja devetnaestog pa do druge polovine dvadesetog veka, oličenih u Jim Crow zakonima.
Diskriminacija se odigravala i na federalnom nivou, naročito kroz otežan pristup nekretninama, za šta je verovatno najviše zaslužna FHA sa svojim diskriminatorskim hipotekarnim politikama. To je na kraju rezultiralo i stvaranjem getoa, s obzirom da se koncentracija crnačke populacije u određenim delovima grada namerno ili nenamerno sprovodila upravo preko ove politike. Ta politika i danas ostavlja posledice u pogledu vrednosti nekretnina koje se nalaze u diskriminisanim oblastima koje su po defaultu bile siromašnije.
Ključno pitanje reparacija ne tiče se tehnikalija (ko, kome, koliko) već toga da li bi reparacije trebalo isplatiti ili ne. Šta se time ispravlja i šta se time potire.
Bob Marfi u diskusiju dodaje još jedno pitanje: da li i belci zaslužuju reparacije? Ideja je da nisu samo crnci ispaštali zbog rasizma, već i belci i njihovi potomci - profit od ropstva je ostvarivala mala grupa ljudi, ne belci kao rasa. Njegova argumentacija ide u pravcu tvrdnje da je ropstvo ekonomski neefikasno i da sputava tehnološki razvoj, kao i da pekar koji ne sme crncu da proda hleb zbog Jim Crow zakona gubi potencijalnog kupca. Misaona igra koju predlaže jeste pitanje: kada bi se crnačko ropstvo danas ponovo uvelo, da li bi belci od toga živeli bolje?
