25. Adorno i Horkhajmer: prosvetiteljstvo kao masovna obmana 

26. Adorno i Horkhajmer: pojam kulturne industrije 

27. Adorno i Horkhajmer: kultura kao roba 

28. Adorno i Horkhajmer: kulturne industrije u funkciji pasivizacije 

29. Kritika masovna kulture Dvajta Mekdonalda 

30. Sudbina visoke kulture u vremenu ekspanzije masovne kulture 

31. Homogenizacija kulture prema Dvajtu Mekdonaldu 

32. geneza pojma popularne kulture 

33. Pojam kulturne hegemonije prema Diku Hebdidzu 

34. Potkulture kao oblik otpora prema Diku Hebdidzu 

35. Znacenje stila u potkulturama prema D.H. 

36. osnovne karakteristike restiliyacije potkulturne svakodnevice 

37. Retorika stila 

38. Pojam kodiranja i dekodiranja prema Stjuartu Holu 

39. tipovi dekodiranja kulturnih kodova prema S.H. 

40. Znacaj istrazivanja Ian Ang 

41. Pojam aktivne publike 

42. Tumacenje popularne kulture Dzona Fiska 

43. Pojam otpora u popularnoj kulturi prema Dzonu Fisku 

44. Dva tipa robe u savremenom kapitalizmau prema Dz.F. 

45. Karakteristike globalizacije prema Ardzunu Apaduraju 

46. Globalizacija kao mogucnost istrazivanja specificnog 

47. Odnos globalnog i lokalnog - primer Barbi lutke u Meksiku

1) Definicija političkog marketinga i odnos sa srodnim pojmovima političko komuniciranje, politička propaganda i odnosi sa javnošću;

2)   Elementi određenja političkog marketinga: „politička roba“ i kontroverze u vezi sa ovim elementom;

3)  Elementi određenja političkog marketinga: „potrošač ili kupac političke robe“ i kontroverze sa ovim elementom;

4)   Elementi određenja političkog marketinga: „prodaja političke robe“ i kontroverze sa ovim elementom;

5) Elementi određenja političkog marketinga: „profit“ u politici i kontroverze sa ovim elementom;

6)      Vrste političkog marketinga;

7)      Nastanak i razvoj političkog marketinga u SAD,

8)      Nastanak i razvoj političkog marketinga u Velikoj Britaniji;

9)      Nastanak i razvoj političkog marketinga u Francuskoj;

10)   Društveni i političko-institucionalni kontekst razvoja političkog marketinga;

11)   „Novi tip liderstva“ zasnovan na postulatu o vladavini javnog mnenja i kritika postulata;

12)   Sofisti kao starovekovne preteče političkog marketinga;

13)   Doprinos različitih naučnih disciplina razvoju koncepcija političkog marketinga;

14)   Kritika koncepcije političkog marketinga: politički marketing - nauka ili struka;

15)   Efikasnost kao vrhovno načelo političkog marketinga i njegova kritika;

16)   Značaj izbornih kampanja;

17)   Funkcije izbornih kampanja;

18)   Ciljevi izbornih kampanja;

19)   Izborna participacija i apstinencija;

20)  Razlozi glasanja za određenu stranku ili kandidata: posredne i neposredne determinante;

21)   Razlozi glasanja za određenu stranku ili kandidata: socio - demografski model;

22)   Razlozi glasanja za određenu stranku ili kandidata: ekonomski model izbornog ponašanja;

23)   Razlozi glasanja za određenu stranku ili kandidata:  stavovski model;

24)  Partijska identifikacija kao neposredna determinanta izborne motivacije;

25)  Imidž partije kao faktor izborne motivacije;

26)  Imidž kandidata kao faktor izborne motivacije;

27)  Građenje imidža kandidata;

28)   Građenje imidža partije;

29)  Izborni program, odnosno teme koje se pokreću u kampanji kao faktor izborne motivacije;

30)   Strategija ofanzivne kampanje;

31)  Dijagnostika stanja u društvu i političkog odnosa snaga kao prva faza pripremanja i realizacije izborne kampanje;

32)   Strategija izborne kampanje i njena opšta pravila;

33)   Činioci koji opredeljuju strategiju izborne kampanje;

34)   Tipovi izbornih kampanja: ideološke kampanje;

35)  Tipovi izbornih kampanja: programske kampanje;

36)   Tipovi izbornih kampanja: partijske kampanje;

37)   Tipovi izbornih kampanja: liderske kampanje;

38)   Tipovi izbornih kampanja: iracionalne i racionalne kampanje;

39)   Tipovi izbornih kampanja: konstruktivne kampanje i kampanje suprostavljanja;

40)   Tipovi izbornih kampanja: segmentisane i nesegmentisane kampanje;

41)   Tipovi izbornih kampanja: dugoročne, kratkoročne kampanje i kampanje „u poslednjem trenutku“;

42)  Tipovi izbornih kampanja: predizborne, izborne i postizborne kampanje;

43)  Pozicioniranje partija i kandidata;

44)   Utvrđivanje okosnica kampanje;

45)  Slogani;

46)  Sredstva kampanje i oblici promocije;

47)  Elementi opšte strategije promocije političkog subjekta: kontrola nad sadržajem;

48)   Elementi opšte strategije promocije političkog subjekta: kontrola nad slikom;

49) Elementi opšte strategije promocije političkog subjekta: kontrola nad vremenom promocije;

50)   Besplatni oblici promocije: publicitet u medijima;

51)   Besplatni oblici promocije: odnosi s javnošću;

52)  Besplatni oblici promocije: oglašavanje kandidatura i isticanje izbornih lista kao oficijelni oblik promocije;

53) Besplatni oblici promocije: predstavljanje stranaka i kandidata kao oficijelni oblik promocije;

54)   Besplatni oblici promocije: medijske debate i dueli;

55)   Plaćena sredstva i oblici promocije: argumenti za i protiv;

56)   Prednosti i nedostaci zakupa vremena i prostora u medijima;

57)   Različite strategije plaćnog političkog reklamiranja u medijima;

58)   Različite strategije plaćnog političkog reklamiranja u medijima: „orkestrirani finiš“;

59)   Različite strategije plaćnog političkog reklamiranja u medijima: strategija „mlazeva“;

60)   Različite strategije plaćnog političkog reklamiranja u medijima: „media - bliz“ strategija;

61)   Različite strategije plaćnog političkog reklamiranja u medijima: „zakup tržišta“;

62)  Različite strategije plaćnog političkog reklamiranja u medijima: strategija „u poslednjem trenutku“,

63)  TV spotovi kao plaćeni oblik promocije stranke i kandidata;

64)   Vrste TV spotova;

65)   Telethon kao oblik plaćene političke promocije stranke i kandidata;

66)  Političke reklame na radiju;

67)  Političke reklame u novinama;

68)   Negativne političke reklame: vrste negativnih reklama;

69)   Prednosti i nedostaci negativne političke reklame;

70)   Legitimnost negativnog reklamiranja;

71)  Javni skupovi kao oblik promocije stranaka i kanidata;

72)   Slanje pisama na kućne adrese birača kao oblik promocije stranaka i kandidata: prednosti i nedostaci;

73)   Ciljevi koje partije i kandidati mogu da postignu slanjem pisama na kućne adrese birača;

74)   Kućne posete biračima kao oblik promocije stranaka i kandidata;

75)   Politički plakata, poster i letak: prednosti ovog oblika promocije stranaka i kandidata;

76)   Vrste političkih plakata;

77)  Različiti promotivni materijali u promociji stranaka i kandidata;

78)   „Telefonski blic“ kao oblik promocije stranaka i kandidata;

79)  Web sajt kao oblik promocije za realizaciju ciljeva kampanje;

80)   Izbor sredstava i oblika promocije za realizaciju ciljeva kampanje;

81)  Modeli organizacije kampanje;

82)   Nivoi organizacije kampanje i učesnici u njenoj realizaciji;

83)   Izvori finansiranja kampanje;

84)   Regulisanje finansiranja kampanja iz privatnih izvora;

85)  Osnovni elementi plana kampanje;

86)   Teorije o efektima političkog marketinga: teorije o maksimalnim efektima na stavove;

87)   Teorije o efektima političkog marketinga: teorije o ograničenim efektima na stavove;

88)   Teorije o efektima političkog marketinga: teorije o efektima na ponašanje;

89)   Druge teorije o efektima političkog marketinga: teorija koristi i zadovoljstva, teorije o dvostrukom toku informacija, agenda setting teorija, kritička kulturološka paradigma;

90)   Načini istraživanja efekata marketinških kampanja;

91)   Problemi sa istraživanjem marketinških kampanja;

92)   Politički marketing i etika: pozicija etičkog apsolutizma;

93)   Politički marketing i etika: pozicija etičkog relativizma;

94)   Politički marketing i etika: transetička pozicija;

95)   Politički marketing i etika: odnos načela etičnosti i uspešnosti;

96)   Kritika koncepcije političkog marketinga: politički marketing kao tehnika manipulacije;

97)  Kritika koncepcije političkog marketinga: svođenje publike na zbir izolovanih političkih konzumenata;

98) Kritika koncepcije političkog marketinga: politički marketing kao sredstvo očuvanja sistema političke dominacije;

99)   Sveprisutnost ili svemoć političkog marketinga.

Garantovani dohodak

Krajem prošle godine Matt Zwolinski je objavio tekst na sajtu Libertarianism.org o argumentima koje on smatra da bi mogli, ili da bi trebalo, da budu prihvatljivi za libertarijance, a povodom ideje garantovanog dohotka.

Ideja garantovanog dohotka je prosta: svaki građanin države dobija određenu svotu novca koja predstavlja minimum neophodan za obezbeđenje hrane, odeće i stambenog prostora. Kriterijumi za određenje šta to zapravo znači, odnosno kako se iznos garantovanog dohotka određuje, su naravno subjektivni te u to ne ulazim.

Zwolinski nije prvi koji izlazi sa tom temom, daleko od toga, i navodi Friedmanovo i Hayekovo zalaganje za postojanje safety-neta, koje bi moglo da se tumači kao zalaganje za garantovani dohodak. Najinteresantniji argument sa kojim Zwolinski (i drugi) izlazi jeste upravo da bi garantovani dohodak mogao da zameni postojeće neefikasne i preskupe usluge socijalne zaštite koje države trenutno primenjuju. Glavni kontraargument jeste - da li je realno očekivanje da bi ovakav predlog političari iskoristili da zamene postojeće programe ili bi ga usvojili uz održanje tih programa, kao populističku meru i dodatni razlog za dizanje poreza i uvođenje regulacija.

Javila se ideja o referendumu o ovom pitanju u Švajcarskoj, kao i rasprava o uvođenju iste politike u Kanadi.

'Imenovane osobe' u Škotskoj

Parlament Škotske usvojio Zakon o deci i mladima koji uvodi institut ili funkciju 'imenovane osobe'. Ideja je da za svako dete, od rođenja do punoletstva, postoji 'imenovana osoba' koja bi trebalo da bude zadužena da savetuje i pomaže detetu i roditeljima, kao i da načinje temu o detetu kod pružaoca usluga. Da ne bi ostalo na grubom prevodu:

(i) advising, informing or supporting the child or young person,
or a parent of the child or young person,

(ii) helping the child or young person, or a parent of the child or young person,
to access a service or support, or

(iii) discussing, or raising, a matter about the child or young person
with a service provider or relevant authority

Možda je to najbolje sažeto u sledećim rečenicama vodiča za implementaciju odredbi tog zakona koji se odnose na 'imenovanu osobu':

'Sometimes children can be in a position of risk or harm without
their parents or others being aware until it is too late. The Named Person
is the single point of contact for every child so that no-one is left
without support. By introducing a Named Person, we will be able to pick up
and respond to emerging signs of potential concern
and offer support earlier and more effectively.'

Moguće obrazloženje jeste da se ovime prosto uvodi nova služba koja će se nalaziti na raspolaganju roditeljima i deci, ali problem sa tim obrazloženjem leži u tome da službe koje se time bave, i čiji službenici (bi trebalo da) su usmereni na socijalne probleme, obrazovanje i zdravstvo. Očekivati od službenika iz opštine da budu sposobni da budu upoznati sa tim pitanjima detaljnije od ljudi koji su se obrazovali u tom smeru je, blago rečeno, optimistično.

Takođe, odnos roditelja i 'imenovane osobe' bi mogao da bude izuzetno problematičan - naročito ukoliko roditelji (a na osnovu Zakona to deluje izvesno) smatraju da osoba zadužena za njihovo dete nije neutralna i učitava svoje vrednosti u vaspitni i obrazovni proces.

Najveći problem vidim u izgradnji odnosa između 'imenovane osobe' i deteta: faktički ta osoba postaje treći (ili drugi) roditelj/staratelj. Teško je očekivati da i najveći profesionalac ne razvije osećaj bliskosti sa osobom čiji razvoj prati od rođenja, a samim tim i potrebu da utiče da se ta osoba razvija u smeru koji 'imenovana osoba' smatra odgovarajućim.

Nemački eksperiment

Nemačka od 2015. dobija zvaničnu minimalnu nadnicu, uz dvogodišnje prelazni period za određene sektore. Do formiranja koalicije CDU - SPD, koja nastaje, između ostalog, na uvođenju ove mere, minimalna nadnica je određivana u dijalogu između poslodavaca i sindikata u svakom sektoru zasebno.

Uz određene izuzetke, minimalna nadnica je postavljena na €8,50/h, što je više nego u SAD ($7,25/h).

Nepredviđene posledice vol. I

Trgovina ljudima i politika jednog deteta Kine.

Piketty - uzduž i popreko

Pregled pregleda i smislenih komentara tih pregleda Piketijeve knjige 'Kapital  u 21. veku'.

Počnimo kod Tylera Cowena i opsežnog prikaza u Foreign Affairs. Cowen objašnjava Piketijevo zdravo-za-gotovo uzimanje visine prinosa od kapitala i zanemarivanje rizika koji svi koji barataju bilo kakvim kapitalom preuzimaju na sebe kada ga stavljaju u upotrebu. 

Udar mainstream časopisa na Piketija krenuo je sa tekstom Martina Feldstajna u WSJ u kojem mu zamera to da, kada govori o ogromnom skoku jaza od 1980ih, zanemaruje promene poreskih politika od početka '80 u SAD.

Na njega se nastavlja Financial Times, tekstom Chrisa Gilesa oko kojeg se vodi najveća polemika. Piketijev odgovor je usledio.

Filozofski aspekt Piketijeve priče je u početku zanemaren i velika buka je nastala oko brojki. George Leef u (naravno) Forbsu navodi neke opšte stavove o tome zašto je legalizovana pljačka problem, ali postavlja i bitno pitanje: šta nakon oporezivanja?

Richard Robb iznosi tvrdnju da će od oporezivanja bogatstva najviše stradati srednji sloj, ali i postavlja ključno pitanje:

'Everyone should have food and housing, access to healthcare and education
- but how much, and of what quality? It is tricky to define 'enough'
and easy to measure income inequality.'

Spectator ukazuje na debatu koja bi u ovom slučaju bila najinteresantnija.

Kod Nebojše Katića vredi pomenuti komentar Milana Trninića:

Začudilo me da pročitam da Piketova knjiga ide 'protiv establišmenta',
iako razumijem stav. Ali, danas je veoma izrazit nedostatak novca
u državnim kasama i goruće pitanje oporezivanja i povećanja poreza.