Krajem prošle godine Matt Zwolinski je objavio tekst na sajtu Libertarianism.org o argumentima koje on smatra da bi mogli, ili da bi trebalo, da budu prihvatljivi za libertarijance, a povodom ideje garantovanog dohotka.
Ideja garantovanog dohotka je prosta: svaki građanin države dobija određenu svotu novca koja predstavlja minimum neophodan za obezbeđenje hrane, odeće i stambenog prostora. Kriterijumi za određenje šta to zapravo znači, odnosno kako se iznos garantovanog dohotka određuje, su naravno subjektivni te u to ne ulazim.
Zwolinski nije prvi koji izlazi sa tom temom, daleko od toga, i navodi Friedmanovo i Hayekovo zalaganje za postojanje safety-neta, koje bi moglo da se tumači kao zalaganje za garantovani dohodak. Najinteresantniji argument sa kojim Zwolinski (i drugi) izlazi jeste upravo da bi garantovani dohodak mogao da zameni postojeće neefikasne i preskupe usluge socijalne zaštite koje države trenutno primenjuju. Glavni kontraargument jeste - da li je realno očekivanje da bi ovakav predlog političari iskoristili da zamene postojeće programe ili bi ga usvojili uz održanje tih programa, kao populističku meru i dodatni razlog za dizanje poreza i uvođenje regulacija.
Javila se ideja o referendumu o ovom pitanju u Švajcarskoj, kao i rasprava o uvođenju iste politike u Kanadi.
